Srpski književni glasnik

924 Српски Књижевни Гласник.

германски народи истављаху на супрот, било је још горе, варварско управо. Неуглађен германски укус нигде се тако лепо не огледа, као у ирским, галским и германским миниатурама УП!—Х века. Па ипак се у њима осећа вејање једнога новог духа, осећају се, нарочито у иконама, наговештаји једне расањене тежње: да се византиски узори замене нечим што ће имати више живота, а људима бити ближе пи приступачније. Х! век представља доба првих судара између оснажене, усплахирене и још примитивне германске уметности романскога стила и префињене, калуђерске и устајале византиске уметности. Идућег столећа избише ти судари сасвим јасно на површину., Људи су били сити догама, сити званичне форме култа и калуђерског мистицизма. Почело се тражити више љубави, више непосредности, У том настадоше и судбоносни дани католичанства, због којих се ти захтеви морадоше на кратко време одложити. Али чим је бурни период крсташких ратова протутњио, а врева се ратна стишала, бише они поново, само сад много енергичније, стављени на дневни ред. Тај нови покрет, који је потекао из Француске и један нов, готски стил изазвао, имађаше крајњи циљ: да ослободи духове црквенога ига, да их извуче из круга преживелих традиција и да их упути стварању нових, слободнијих облика уметничких. Дух човечји, пошто је помирио у себи хришћанска предања са законима естетике, мораде се одмах испунити и тежњом за смелијим напретком, за широм самосталношћу, која ће добити израза у оригиналним облицима уметничким. Човечанство у својем напредовању стално тежи новом и бољем, жртвујући при том не само рђаво, но по нешто и добро од старог. Али је то природни закон, коме ништа на земљи не може противстати или га спречити. Тако је бидо п у овом случају, Крута хијерархија и традиције црквене, одеване донекле у рухо класичности, држале су извесно време у шкрипцу свако слободније тежење човечанства, дајући своје обележје свима манифестацијама живота лруштвенога. Али кад се дух људски један