Srpski književni glasnik

996 Српски Књижевни Гласник,

божјега није била тако жарко вољена и обожавана, као тада. Откуд тог Шта га је изазвало Две ствари, управо две важне културно-историске појаве. Немачко и француско ритерство, затим поезија трубалура и минесенгера, која му је дела опевала; а на другој страни, у Италији, појава Фрање пз умбриског града Асизи, оснивача фрањевачког реда и једнога од највећих пантеиста. Свима нам је познато колико је пошта према женскињу била у ритерству развијена, и како том поштом беху испуњене канцонете француских трубадура и немачких минесенгера. Сваки од тих блажено занесених ритера беше очаран и савршено обузет једном једитом мишљу мишљу о господарци свога срца, и о томе како ће јој се, благородством евојих витешких подвига, што боље додворити. Је ли чудо онда што су сви ови витези, и сви песници који су их опевали, пуни онако каваљерске и дубоке поште према највећој госпи свих времена, богородици Марији 2...

Али пошта коју је наспрам богородице усадио у људска срца светли проповедник Фрања Асижанин, имала је већег утицаја на поезију и уметност свога доба. Бапа! фрањевачких калуђера мајпи божјој, међу којима је и чувено Ђакопонеово ЗЕађајб шабег Фојогоза, биће увек бисер црквене поезије. Ни Христа нису ови нежни калуђери тако ганутљиво волели, као мајку његову.

Наскоро је тај осећај прожео и целокупну уметност, и одатле, из њених творевина, продро у срца људи. У току ХИ века извојеваше народп с обе стране Алпа коначну победу својим рођеним пробуђеним осећањима. У Италији је Дантеова Беатрича утврдила појам о дони анђеликати, чији золлао представља одсјај божанске љубави и усрећености рода људског. Поетичне школе ХТУ и ХУ века, са Сџеном и Умбријом на челу, обделавале су стално тај тип богоролице а ја Данте, који'је на послетку у сјајној мадони фра Анђелика — сцена Благовести у фпорентинском манастиру св. Марка — добио најсавршенији израз. Њему се достојно може придру-