Srpski književni glasnik

Наш МеђунАаРОДНИ Положај. 985

српске стране, у пркос оваквој непопустљивости бугарској, није престајало у свакој подесној за то прилици тражити споразум на таквим основама које би, не вређајући ни у колико посебне претензије бугарске, задовољавале опште интересе српско-бугарске. Таква се прилика указала у доба последњега покрета на Крпшту у корист анексије Грчкој. Само се собом наметало поређење између стања на Криту, чији су становници тражили да се присаједине Грчкој, и стања у вилајетима: косовском, битољском, солунском и једренском, за чије се становнике нису могле издејствовати ни реформе, предвиђене 23 чл. Берлинског Уговора. Овим је реформама требало у ова четири вилајета обезбодити стање какво је на Криту било још од 1867 године. Крићани су од 1897 године уживали под протекцијом четири В. Силе, потпуну аутономију, док је, с друге стране, стање у поменута четири вилајета остало непромењено. Против присаједињења Крита Грчкој ни Србија ни Бугарска не би, у начелу, могле имати ништа да приговоре, али су оне морале да воде најозбиљнијега рачуна о последицама расположења, које би ово присаједињење неизбежно изазвало у Маћећедонији, Ст. Србији и једренском вилајету. Успех овога покрета на Криту, коме је зајемчена пуна аутономија, био би очевидна повреда збаћ18 дио, заснована на одредбама Берлинекога Уговора. Задовољавати тежње Крићана за анексијом по цену повреда овога међународнога уговора, а не обезбедити хришћанима у поменутим областима у Турској ни реформе којима би се, по чл. 23 тога уговора, у њима имало тек да створи стање какво је на Криту било још од 19567 године, то би значило учинити им незаслужену неправду коју би тешко било подносити и њима и државама које према њиховој судбини не могу бити равнодушне. Србији и Бугарској, којима би се свакојако придружила и Црна Гора, наметала се дужност да учине на В. Силе, заштитнице Крита, заједнички апел, у коме би, с погледом на евентуалне последице овакве неправде, изложиле своје зихтеве у