Srpski književni glasnik

934 Орпски Књижевни Гласник.

прихватиле овакву основу за своје држање у развоју Маћедонскога . Питања, дужне би биле уздржавати се свега што би реформну акцију могло да омета, а предузимати све што би могло њихово ширење да помаже, не губећи при том из вида осведочену истину да се солидарисањем економских интереса и културних тежња утире пут и трајним политичким споразумима. Кад је реч о Маћедонском Питању, све прилике и у Маћедонији и ван ње препоручују овако схваћену еволуциону полптику на супрот гледишту да је револуц“на акција једина која има изгледа на успех. Данашње стање у Маћедонији, у скопаљском делу Старе Србије п у једренском вилајету, није оправдало наде полагане у оваквој акцији, те је с тога крајње време да трезвеније идеје почну освајати духове у Бугарској.

Руковођене оваквим погледима, све су српске владе од 1908 године настојавале не само на томе да се олржавају с Бугарском што сердачнији одношаји, него и на томе да та срдачност добије, у подесним приликама, израз и у заједничким корацима које би обе земље предузимале у корист својих сународника у Турској. У овим се настојавањима успело упола: одношаји су између обе светринске земље доиста срдачни, али се ипак није још дошло до заједничкога корака којим би Србија и Бугарска посведочиле сагласност у погледима о начину поступнога решавања маћедонскога питања. И ако увиђају да се без заједнице са Србијом не може учинити ништа добро за хришћане у Турској, Бугари још не могу да се ослободе тежње,

да једностраном акцијом обезбеде, без обзира на наше интересе, тековине које је, на црквено-политичком пољу, успела задобити Егзархија, захваљујући једино случајном стипају прилика повољних за бугарску народну ствар. И « тога би желела са нама споразум, али без концесија којима би се жртвовала ма и једна од тако задобивених тековина, а од нас, међутим, траже да се одречемо интереса који условљују нашу народну егзистенцију и политичку и економну самосталност. Па ипак се с наше,

=== оним