Srpski književni glasnik

Наш МеђундаРОДНИ Положај. 939

нарочито је ударао гласом на потребу да Бугарска води реалну политику, тј. такву која би водила рачуна о ономе што је, у даним приликама, могућно постићи, не излао жући земљу опасностима од недогледних последица. Рали тога се Бугари морају — изјављивао је даље одрицати онога што је до сад чинило њихов народни идеал — политичкога уједињења свих земаља у којима има Бугара, а мирити се с извесним антипатијама које гу у бугарском друштву или бар у једном му делу ухватиле корена. „То је устунка коју реална политика тражи да учинимо реалним приликама џи коју можемо данас учинити у толико лакше што у идеји о федерацији балканских словенских држава, коју треба да води српско-бугарски споразум, можемо наћи овој концесији добру и довољну компенсацију која одговара и духу времена и заједничким нам интересима.“ На ово је Н. Цанов, вођ радикално-демократске странке, радујући се што је влада супротно ранијим својим објавама, прихватила политику споразума са Србијом, учинио ову примедбу: Не треба жалити што реална политика захтева ду се напушта стари илеал о уједињењу свих земаља у којима има Бугара, на да се замењује новим, о федерапији балканских словенских држава, чијем остварењу води заједпички рад на извођењу рефорама. које би, тирећи се све више, поступно довеле до аутономне управе у Маћедонији. „Овај је идеал већи и узвишенији, јер је заснован не на напионалистичкој искључивости, него на јужно словенској солидарности,“ И мада се. нису еви говорници овако јасно изјаснили за овако схватање смисла и задатка српеско-бугарскога споразума, сви су, водећи рачуна о реалним приликама, одобравали овај споразуми препоручивали политику којом би се ишло на то да се овај све више шири и јача.

На жалост, наде, полагане у овај споразум, нису се у току 1905 године оствариле. Није, истина, повео никаквим негативним резултатима, али није тако исто у своме развоју учинио никакав одсудан корак напред да