Srpski književni glasnik

938 Српски Књижевни Гласник,

њих је од важности да изведемо заједно с њима једну заједничку манифестацију: 1, да пи Европа види како п ми признајемо Србима једнака права у Маћедонији; 2, да изазове код Маћедонаца утисак као да се и Србија бори за побољшање њихове судбине. А те две цељи Србија може да постигне само на нашу штету. Из тога излази да није ни требало да прихватимо предлог г. Симића,“

И ако нису такви да би могли издржати критику, ови разлози ипак заслужују да се узму лобро на ум, јер показују да бугарске публицисте, блиски меродавним факторима у Бугарској, сматрају политику зближења са Србијом као дилаторно средство, а не као једну политичку неопходност, на коју су упућене обе земље данашњим приликама на Балкану и у свету. А ове се прилике развијају сасвим независно од националистичких прохтева бугареких и српских шовиниста, те е тога пред њима губе сваку цену сматрања када, као ово, нису у складу с њиховим развојем. Колико је силан утицај ових прилика, то се види по успетном факту, да трезвеније идеје о међусобним одношајима у свези с решењем Маћедонског Питања почињу стално да освајају земљиште и у Србији и у Бугарској. У овом погледу су, као потврда овога факта, врло значајне дебате које су се, поводом одговора на Престону Беседу, водиле у бугарском Народном Собрању 1904 и 1905 године. Оба пута су се о српеко-бугарском споразуму и о Маћедонском Питању чуле из уста представника свих партија изјаве које, у свему противне идејама С. Радева, показују победу трезвенијих сматрања о овим важвим питањима

Дотичући се Маћеденског Питања, у свези се питањем о сриско-бугарском споразуму (0 којем су били једнодушнога уверења да одговара добро ехваћеним интересима оба народа), сви су се опозициони говорници старали 1904 године да о њему формулишу своја гледишта на начин који би олакшавао српско - бугарску заједничку акцију. Д-р. Ст. Данев, вођ прогресивних либерала и један од најугледнијих државника бугарских,