Srpski književni glasnik

940 Српски Књижевни Гласник,

оправда одушевљење е којим је поздрављен. Међусобни су одношаји ипак, насупрот евима интригама, остали нормални, али без отпечатка оне искрености и срдачности које би уливале поверење у његову поузданост и трајност. А појаве у Маћедонији и у скопаљском санџаку нису ни мало биле подесне да ово поверење учврсте. На против, под утицајем вести о њима, обично преувеличаних, а често и намештених, изазивала су сеу духовима расположења којима нису пропуштали да се користе непријатељи слоге између Срба и Бугара. Срећа је, те бар њихове интриге нису имале стварнога успеха, и ако је анархично стање у Маћедонији за њих давало и подесна материјала и повољних изгледа. У овој анархији, која је неизбежна последица, с једне стране, неуспелога револуционога покрета, а с друге, колебљиве и неодређене политике бугарске владе, нарочито је зло прошла — по ошитем признању — бугарска народна ствар. И с тога је у Престоној Беседи, којом су у јесен 1905 године отворене седнице Н. Собрања, прешло ћутом преко положаја у Маћедонији, али су се, баш због тога, на њему у толико више задржавали говорници из опозиције, излажући оштрој критици владину маћедонску политику.

(Наставиће се.)