Srpski književni glasnik

949 Српски Књижевни Гласник. виса), том У1, ратће 1, 152, кад велите да је тамо професор Ж. Мариежол дао „веома пристраену и непотпуну слику смрти краља“ Шарла [Х, према томе како ју је описао Дубровчанин Гучетић (Дело, нота на стр. 209). Критичар читајући то мора да се пита: јесте ли ви уопште п загледали тамо 2 Јер на том истом месту Мариежол није ни писао о смрти Шарла 1Х него је лао тачну и веома снажну оцену владавине једног крунпсаног лудака, који је злокобне Вартоломијске Ноћи нашао уживања у томе да са прозора свог двора пуца на своје поданике на улици као на зечеве, а све у славу божју и за спас католичке цркве! Зар ви не видесте чега тамо има и зар не нађосте да са чим другим поредите Гучетићев бигоњски опис емрти тога ПТарла 1Х него са онако лепом карактеристиком његове владавине од Мариежола2

Или се ваљда неђе крптици уписати у кривицу кад обелодани како сте једну фабулу узели за истину п на њој засновалп свој погрешен суд о раду француског посланика де Ноаја на Порти и о његовом првом кораку тамо, као врло невмишљеном 2 Јер, позивајући се на ЗашРгезја и његове мемоаре и на непоузданог Жонкјера (Швботе де 1 Епрте Оботшап), ви сте изнели како је француски посланик, дошавти у пролеће 1572 год. на Порту. прекршио дотадашњи обичај што није донео поклона султану, и што све, кад су га, на првој аудијенцији код султана, капиџи-баше привеле овоме, отео од њих, изјавивши како „слобода једнога Француза и једног епископа не може да поднесе да га као роба воде“ („Дело“, стр. 198 и 196). Ви сте ту узели фабулу која се из незнања прилепила за име де Ноаја, мада нема ничег заједничког е њим. И што је нарочито интересантно, јесте то да сте се и о једном и о другом делу фабуле могли врло добро обавестити из самог Шаријерова Зборника, јер ла сте онако пажљиво прелистали ПТ књ. тог Зборника као што сте брзоплето донели еуд о несмишљеном поступку де Ноаја, ви би нашли како је сам де Ноај, јављајући о својој првој аудијенцији код султана, писао