Srpski književni glasnik

+ ул а А па у Му ћу

944 Српски Књижевни Гласник.

стр. 197)2 То писмо штампано је у пелини у Шаријерову зборнику, у књ. П, на етр. 276 и 277, испод текста. И оно због чега је требало да сте знали за то писмо, јесте не само што је цело интересантно за питање расправљано у вашој студији, него и због тога што је текст у бап-Рпев-а скраћен, а ви већ знате шта значи имати посла се „фрагментима“ !

Зар је критика крива што ви не знате каквих података има у Шаријерову зборнику о другом бављењу де Ноаја у Дубровнику, о времену његова доласка тамо, бављења и поласка, него се за то обраћате на неодређенота БЗапи-Рлез-а („Дело“, 201)2 О томе сте могли наћи најаутентичнијих података у Шаријерову делу, у де Ноајевим писмима из Дубровника (11, 812—826), као и у онима из Фоче и Пљевања (Тамо, 8348—861), и да сте то знали, ви бисте уместо што се домишљате, тачно навели кад је стигао, колпко се бавио и кад је отуд пошао. Даље, о свему томе, као и зашто се де Ноај онако дуго забавио у Дубровнику, могли сте се тачно обавестити од Дифрен-Канајова „Пута на Исток“, из текста као из напомена проф. Н. Напвега (Нав, дело, стр. 18—20).

Па зар је критика крива ако изнесе да се у ваше наводе и у ваша тврђења не може нико поузлатп, и да се стално морају проверавати изворима на које се позивате 2 Ви на основу Бат(6-Рмев-а велите, како се ле Ноај од закључења уговора Порте с Млечићима и изнурен и незадовољан, не помиње више у француско-лубровачкоме спору. „Повуче се — велите ви -- год. 1574 у своју епархију п умре још приљично млад у Бајони год. 1585“, (Дело“, 201.) Међутим, Зат-Рмезј нитп вели да је био „изнурен и незадовољан“ нити пак прилично млад, док опет изрично вели да је живео лепих 66 год“ма (Нав. дало, 196)! Што се пак де Ноај није у току свог даљег бављења у Цараграду бавио Александријским Питањем колико раније, није узрок у овоме што ви наводите, него у питањима много крупнијим за Француску, која су се