Srpski književni glasnik

946 Орпски Књижевни Гласник,

консулату и о времену његова постанка стоји у таквој вези, да се ово мора добро проучити и бити на чисто, да би се разумео развој Александријског Питања уопште и карактер дубровачко-францускога спора у половини ХУГ столећа специјално. Али вам се нарочито мора пребацити зато што података о постојању тог консулата пре 1548 године има, као што сам рекао, у онпм ситним делима која сте већ наводили у својој студији и за која велите да сам их само по вашим списима могао познати, а већ и да не говорим о другима која су вам била непозната. Ви чисто не верујете да тих података имаи у делима што су вам била под руком! Али ћете веровати пи видећете колико су вам за то иштање сигуран извор и дело Масоново и „ауторитети“.

Отворите, Г. Војновићу, П књ. Шаријерова зборника п потражите стр. 786 и 787 па ћете у оном ситном "тексту, што се зове „испод линије“, наћи један патенат француског краља Франсоа 1 од 15 септембра 1539 године, којим се на упражњено место француског консула у Александрији поставља Петар Помар, родом Лијонац, који је тада био у француском посланству у Цариграду. У том акту интересантна су два места: једно, где се вели да је упражњено место француског консулата у Александрији у Јегипту, и друго, да је дазнашњи обичај да је консуо француске народности, због чега се на то место и шаље Лијонац Помар.

Даље, постоје капитулације од 1586 године, о којима сам у приказу рекао да је било вредно задржати се дуже на њима. Е, у тим капитулацијама, које је са султаном Сулејманом Величанственим закључио онај де Ла Форе о коме велите у једној ноти да сте о њему писали „(Дело“, стр. 182), има други податак о постојању француског консулата у Александрији пре 1548 године. Тамо, у трећој тачки пише ово: „Кад год краљ (француски) буде послао у Цариград, у Пелу или у друго које место ове (турске) царевине, баила, као што сада