Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 947

држи једног консула у Александрији, тај баил и консуо имају бити дочекани и почастовани...“, а на самом завршетку капитулација стоји да ће уговор бити објављен: у Цариграду, у „Алексамдрији, Марсељу, Нарбони и у другим главнијим местима обеју држава. Зашто се пстиче Александрија, јамачно разумете; а разумете и значај податка у акту оваквог карактера. као што су капитулације, које су вам бар некада морале бити пред очима, кад сте писали чланак у „Срђу“. Ако хоћете да се уверите о тачности овог навода, отворите било 1 књ. Парпијерова зборника, стр. 288 - 294, или прву књ. де Тестина зборника уговора, стр. 15—21, или Габријел ефендије Норадунгиана прву књ. зборника, стр. 88—87, или најзад, дело „Сен-Приест“-ово, стр. 358—862, и свуда тамо, на обележеним местима, наћи ћете капитулације од 15836 године. Нађите то, загледајте, уверите се и научите !

Па има, даље, онај хатишериф султана Сулејмана Величанственог од 20 септембра 1528 године дат Жану Беноа, консулу Каталана п Француза у Александрији, о коме је горе било речи. Да упознате карактер овог хатишерифа није с горег да загледате у натпис како гласи код Шаријера и „Сен-Приест“-а,' или код де Тесте и ефендије Норадунгпана,“ јер је то поучно, али ће за вас бити још поучнија нота 1 на стр. 22 поменуте књиге у де Тестину зборнику, чији почетак гласи: „Ми уносимо овде хатишериф, којим је Сулејман Г 1528 потврдио старе повластице Француза (и Каталана) у Јегипту, и који је преписан на челу уговора од 1535 (гезр. 1536) године. О овом истом хатишерифу Павле Масон у наведеном делу на стр. ХП вели, да га је 1528 године Шпањолац Ан тоније Ринкон, најинтелигентнији и најнеуморнији од

1 „општа ов рат Зоптап Ш ди «тане ба апбемепгетепе 8003 Та доппаћоп дез зшћапз татецекз 4' Есурбке аусе Те сопзојв де Кгапес а Ајехапале.“ Шар. Г, 121; 56. Рлезе, 3145. 2 »Наш Зећбгт гепопуејапе јез ргуојбсез соптететацх еј аштез ах Кгапсав еб Сабатлиз еп Есург“. Норадунгиан, Г, 28. 69“