Srpski književni glasnik

954 Српски Књижквни Гласник.

родима“, и морају уступити пред онима који од 1897 године стално раде на томе: да увере Европу, да су балканске државе неподобне за какву културну мисију у Турској и да створе уверење код Хришћана у вилајетима косовскоме, битољскоме и солунскоме, да су Бугари, Грци, Румуни и Срби, немоћни завојевачи, заинтересовани а слаби заштитници, да се од њих не може и нема шта очекивати. Овогодишњи експозе грофа Голуховскога у делегацијама о Маћедонским пословима, оно што је писала штампа европска и балканска поводом тога, радња аустријских консула и реформних жандармериских официра у санџацима скопаљскоме, приштевскоме и пљевљанскоме, као и радња аустријских консула у Солуну и Битољу, могу да пруже доказа за ово што је речено. Измирење између Грчке и Румуније најпре, а за тим по могућетву што сложнији рад балканских држава на остварењу нанела „Балкан балканским народима“, сваким даном се то све јаче утврђује, неопходни су не само за њихове националне тежње, него и за њихову националну независност. Иницијатива за ово не треба да полази увек од Европе. Зар не би балканске спорове требало да решавају они којих се они највише тиче, балкански народиг Зар Грци и Румуни не би могли потражити суда за свој спор на Балкану 2

Четничка радња у Маћедонији пи Старој Србији мало је попустила.

Бугарске чете ву ређе. Ређе су за то што их народ у тим областима не трпи у оној мери као 1908 и 1904 године. А не трпи их за то што се преварио у својим надањима. Место ослобођења, терор и њихов, и турски и осталих националистичких чета; место мирнијега живота борби за дан и комад, положај гори него каквог дивљега звера; место слободе смрт, уцена, бешчашћење образа итд. Расположење тога народа бива према бугарским четницима све непријатељскије. Није један случај био да ексархисте Турцима прокажу бугарске чете