Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД. 955

које су некада са највећим пожртвовањем крили и чували од турске потере; има писама од ексархијеких првака који се жале на терор бугарских чета и одричу им чисте намере, намере ослобођења. Ређе су бугарске чете и за то што је међу револуционарима маћедонским у Бугарској и у Турској највеће расуло и завада, и ако је било измирења између унутарње и спољне маћедонскоједренске револуционарне организације. Пред своју смрт пуковник Јанков, други вођа спољне организације, ппсао је овако војводама Стојчу Бакалову и Ризи Атанасову: „-лдошло је истина између организација до споразума, јер су настала времена да треба да емо у миру и љубави. Но разуме се треба да се пазите да вас њихове чете (чете унутрашње организације, И.) не би превариле и удесиле какву заседу, јер су то вероломни људи... Чујем да је Сандански (један од највиђенијих војвода унутарње организације, И.) хтео да дође у Мелничку околину да призове учитеље да га опет изберу за војводу. Објасните становништву да је оно само свој господар, да се не подаје убицама да га убијају, и да их се не боји, јер ада пи ми смо унутрашња организација. Објасните становништву да од њега зависи да макне од себе братоубицу и хајдука Санданскога, нека не допусти учитељчићима да га убијају и глобе са Санданским“. Нема бугарских чета у долањској мери ни за то што им прелазак спречавају Турци и гоне их до истраге. Ређе су пи за то што су се Грци нарочито и свом снагом окренули противу Куцовлаха у вилајетима битољскоме и јањинскоме. Ређе су и зато што је у Бугарској овладало и нерасположење и апатија према једном неуспсломе послу и према радницима на томе послу. Апатија је толика да се већ јавно тражи да се пође другим путевима, да се напусти бескорисна четничка политика. Ово што би се некада казнило линчовањем, данас се у Бугарској почиње сматрати као једина паметна политика.

Грчке чете прелазе и даље у великоме броју. Нападају и даље ексархисте, али им је главна радња окре-