Srpski književni glasnik

за

o OPA.

Разгорила, се зора на висини, Широки пзамен на гребену засја; Устај и пођи! Тамо у даљини, Гдје цољем тече шум дрвља ц клаеја;

У тамном лишћу гдје илод трешње руди, Гдје свака биљка збори гласом тајним, Дадеко тамо од вреве и људи Утјехе има болима бескрајним.

Отвори срце сунцу благодатном, Потоку, роси и лептиру златном Када на ружу пане и малакше;

Праштај и моди за себе и оне Што љутом мржњом киње те и гоне И дуго плачи, и биће ти лакше.

ДЛЕКСА ШАНТИЋ.