Srpski književni glasnik

МУЧЕНИК.

Уз брдо се пењем све више и више, Нада мном високо орлови шестаре; Доле видим села и колибе старе

И путање мокре од скорашње кише.

Ено, један сељак замахује красном

У зараслу земљу и пањеве крши,

Ал' кад дуги пос'о са напором сврши И кад њива роди раденику часном:

Он пожњети неће до туге и бола, Остаће му земља и црна и гола Скакавци ће гладни сву појести жетву.

Али он кроз сузе неће дићи клетву, Јер тај што се мучи као Христос свети, Тај не смије плакат, тај не смије клети..

АЛЕКСА ШАНТИЋ.

M MA O А. да