Srpski književni glasnik

и...

КАД ЈЕ СпАЉЕНО ТЕЛО Св. САБЕ. 37

преко Дунава, да би војску превео на другу страну.

· Сем тога, он тврди да Синан није пао у тако велику

немилост код султана због врло јаких пријатељских веза, јер је био љубимац новог султана, због чега је, чим је Ферхат пао с положаја, Синан поново био постао великим везиром. И према томе кад то стоји, значи да је Синан и у оно доба,' 1595 године, кад није био велики везир, ако сам није наредио, могао допринети да се изврши спаљивање тела Св. Саве.

Али факта што их наводи Г. Ивић нису тачна, а нарочито је погрешан закључак, на основу наведеног места из писма од 10 априла 1595 године, о Синанову положају по паду с положаја великог везира. Г. Ивић је учинио две погрешке: прву, што није разгледао све

' податке о Синану у наведеној збирци докумената пре

него је доносио свој суд, и другу, што је претпоставио вести из Сибиња онима из Цариграда, кад је реч о Синану пошто је престао бити велики везир.

Јер да је учинио оно прво, видео би да се Синаново наређење о прибирању материјала потребног за подизање моста на Дунаву код Београда може односити само на доба кад је он био тамо, у Београду, дакле, на доба кад је био у власти и кад је пролазећи кроз Београд помишљао на ново ратовање на пролеће, па ради тога издао наређење о припремању потребног материјала, и да се зато никако не може стављати у месец марат и април. И Синан је то, заиста, био наредио, само раније, и то његово наређење, непотрвено другим каснијим наређењима његова последника и такмаца Ферхат-наше, било је извршено до месеца марта. То се види из једне депеше млетачког посланика из Прага, од 14 марта те године, у којој се јавља како се дознаје из тајних извештаја, што су стигли ћесарском ратном већу, да су Турци прибрали у Будиму и у Београду велику количину разновреног ратног ма-

ТВ. речи наведене раније на стр. 910,