Srpski književni glasnik

КАД ЈЕ СпАљЉЕНО Тело Св. "САВЕ. 39

дипломате, Синанов углед уздигао се тек почетком јула те године, а то је у доба после Ферхатових неуспеха у Влашкој.

На основу пак свега овога излази: да Синан збачен са положаја великог везира у половини фебруара 1595 (по нов.) лишен сваке власти и утицаја и прогнан далеко од Цариграда, на супротну страну од Дунава, није могао наређивати у пролеће 1595 г. нити да се у Београд довлачи грађа за подизање моста на Дунаву, нити да се тело Св. Саве доноси из Милешева у Београд и тамо спаљује.

Дакле, и трећи доказ Г. Ивића против године 1594 има се одбацити као нетачан за оно што се њим хтело доказати.

Али не стоји боље ни са доказима у расправици наведенима у прилог години 1595.

Против првог доказа, против три краћа српска летописа, у којима је спаљивање тела Св. Саве забележено под годином 1595, доста је навести да је њих имао у виду и Руварац, кад је детаљно разматрао све изворе о овом питању, али да у њима није нашао ону одличну особину коју им придаје Г. Ивић. На против, он је знао да у њима тога и нема и да су тамо године поред појединих догађаја исто онако погрешне као и у оном првом делу летопиене белешке, о којој је горе било речи, па стога није томе ни обраћао пажње, него се' задржао на карактерном завршетку белешке и њему је поклонио и пажње и вере, и помоћу њега кориговао годину у врхобрезничком летопису. :

А још се мање вере може поклонити датовању овог догађаја код оних „савременика догађаја“ што их је Г. Ивић набројао. Пре свега Диканж није савременик овог догађаја. Он је рођен у Амијену, у Француској, 18 декембра (по нов.) 1610, и годину спаљивања тела Св. Саве унео је у своје дело „Шупсиш уебиз ев поуцт“ из био-

! Documente, vol, IV, part. II, 908; ynop. vol, Ш, раге 1, 483,

40 M, Na Да“