Srpski književni glasnik

ЈЕЛНА ДустРО-ОРПСКА ПЕСНИКИЊА. 909

лух Николе Ленау-а Случајно сам био и могућности да је лично упознам с песником Јоханом Габриелом Сајдлом којп јој у част испева песму са следећом посветом:

„Ко ће о томе да пресуђује да ли су твоје песме страшном бојом обојили српеки обичаји, предања, ваздух и светлост, док немачко срце лаје само блаже мотиве То је поезија! Па зато, као две реке које утичу у једно море, могу се и немачки и српеки у песми спојити.“

Поучавао сам је немачкој ритмици, која не остаде без утицаја на облик њених песама. Није престајала да запиткује, да се чуди свему уметничком обиљу, да учи све даље п даље, и да са наивном ралозналошћу посматра појаве светског града, али ипак да их увек доводи у везу са приликама своје отаџбине. Њена особена природа види се боље него у мом опису, у њеним пиемима упућеним мени која овде неизмењена објављујем, јер су у исто време примери стила, како се српска песникиња привикла немачком језику.

Ја сам јој послао мој, раније поменути превод српских песама „Гусле“ и 10 септембра 1551 добих пз Врдника следеће писмо:

„Ласкаво је за српску нацију — то закључујем по сопственом осећању —· што је привукла пажњу немачких песника на српску народну поезију, и што су је ови превели на немачки језик. Добро нам дошли, ви поштовани немачки песници, у рушевине некала тако моћног, дивно блиставог српског царства, ви чији су претходници ћутећи прелазили преко сваке појаве у данима сјаја као и преко његове пропасти. Тако је историја Срба за Европу постала басна, што сам често у свом детињству, живећи међу Немцима, морала чути. То још тако звони у мојим ушима да ме до срца заболи, кал се уверим да је то басна п да историја о томе ћути. Овај грех носе на себи наши песници и историчари из прошлих времена. Опростите, што болно растрзана осећањима увређеног народног поноса, пишем као да бих хтела вашим песницима и историчарима да пошаљем на онај свет неки протест. Не, не треба их гонити, ја

Ади,

ONE.