Srpski književni glasnik

910 СРпски Књижевни ГлАСНИК,

и тако не бих добила задовољења. Ја се с радосним срцем обраћам Вама да Вам још једном срдачно довикнем : добро дошли на поље ерпске поезије ! Са овим примите, поштовани српски пријатељу, топлу захвалност за послате ми „Гусле“, које сам са двоструком радошћу примила, јер су посвећене мојој пријатељици Вилхелмини Караџић,“

Други пут ми је писала:

„Ви желите да чујете како живим Јесам ли вредна 7 Радим ли на поезији п како ми идег Живим сама, али како је живот променљив, како се п бол и радост беспрекидно гоне, ја се знам према судбини повијати без гунђања могу да подносим да непријатност, ако мора да дође, п дође, те тако мој мир никад није поремећен. Оскудицу образованог друштва, које у мом селу мучно може бити велико, замењујем књигама и имам времена ла мислим о прочитаноме, о разним судбинама и догађајима светским и задовољна сам што мепе узнемирују у мојим размишљањима. , Вечером, кад је лепо, лутам кроз романтичан предео; гледам с какве узвишице у магловиту даљину, на високе Србијине брегове, и тада, кад ми срце, успоменама препуно, задркће, када се у мојој души уздигне узвишена мисао, одмах је напишем. Ја сам почела једну елску песму. Предмет је од вредности, мисао велика, а да ли је заиста велика, оцениће стручњаци. Ја марљиво учим талијанеки, да бих могла славне песнике читати, без икакве наде да један пут видим Италију, сан свију песника и уметника. Добро ћете учинити, ако се, постарате за немачке књиге за дуге зимске вечери, чиме ћете ми причинити неисказано велику радост. Моја збирка песама је поодавно код Г. Караџића и зависи једино од њега да се српска књижевност њоме обогати. Баш сам дознала из једне свеске „Будилника“, који се појавио у Србији, да је један мали број тих песама изашао скоро у Новом Саду, у Медаковићевој штампарији. — Нећу да кажем да се неће никад испунити жеља да се опет видимо и да дођем у Беч. Походила сам Беч и песника Франкла, сад имам права да захтевам да он посети мене и мој завичај.