Srpski književni glasnik

И У И VV ~ 7V e .

Једна AyCTPO-CPIICKA ПЕСНИКИЊА. 919

пријатељу, у својој домовини често пријатељски на Вас мисли и која се врло обрадовала кад сте јој послали са својим писмом пи путопис „У Египат“, коме је придодата и Ваша слика.

Сваки духовни рад спречавају ми моји домаћи послови, а још више жалосна болест мог оца. Он је често по више недеља болестан, а то слаби и моје срце и моју душу. У таквим приликама моје се перо суши а по књигама пада прашина. Наша пријатељица Мина писала ми је о смрти Вашега Егона, чије су очи личиле мојима. Ја узимам пуно удела у Вашем болу. Такав је овај земаљски живот; често са сузама радости поздрављамо излазак сунца, да са сузама бола гледамо за њим кад залази. У првим јесењим данима била сам врло болесна, и само сам неким божјим чудом спасена смрти. У Новом Саду сам била готова да се кренем лађом својим пријатељима у Беч. Вама сам хтела у писму да јавим за ту своју намеру па едмах за њим да дођем и да Вас изненадим. Али као што се све моје наде не испуне, тако би и са овом. Те ноћи пред полазак лађе подиже се велики, хладан ветар који као да објављиваше близак снег те ме то уплаши због повратка, кад би вожња лађом престала, и ја са сузним очима гледах како лађа одлази и вратих се кући.

Шаљем Вам своје две скоро објављене књиге за којима ће ускоро доћи и моја слика.

Српкиња Милица СтоЈАлЛИиновић,“

Овог пута прођоше три године, док добих од своје

драге цријатељице писмо, последње које ми је писала, из Врдника од 9 децембра 1865.

„Од наше пријатељице Мине дознали сте за смрт мог оца и са искреним саучешћем сте ми писали о мом губитку, али Вам ја у великом болу остах дужна захвалности, па Вас молим да ми опростите и да моје ћутање објасните тешким околностима. Бол ме је сасвим сломио, а уз то имам да се борим са приликама које могу да буду тешке и духу једног човека, у толико пре нежној девојачкој души. Диже се маса непријатеља да на мени, сирочету, освети увреде које им је нанео мој брат, уредник једног