Srpski književni glasnik

1 и + 4 # 1 « OSMA а и

JEJHA ДуСТРО-СРПСКА ПЕСНИКИЊА. 92]

На глас у зеленој шуми; Премалеће доноси срећу песмама И оставља онима који се растају бар песму.

Што оговарате веселост мог певања, Када песма, некако несвесно Излети из узбурканих груди, И као што плодови сетпадају од гране Кад је подухвати невидљиви ветар,

: Тако се и песма извије из живота Који ми је вила даровала.“!

Чудновато је кад једна песникиња пуна осећања ни у једној својој песми не говори о љубави. Да ли љубав није додирнула њено срце упоредо са откуцајима за домовину 7 Ја не знам, а о томе незна да ми каже ништа ни њена најприснија пријатељица Мина. Милица Стојадиновић била је врло лепа п често су је просили. Кад

! Милица Стојадиновић је ову песму штампала у свом дневнику „У Фрушкок Гори“, књига П стр. 79. Да би се тачност овог превода могла боље видети износимо саму песму и ради бољег разумевања, неколико претходних редака.

»Мене чувство пђвати учи, гдђ створу пђћеме много времена не треба, — а лоди одавно потврђуо да л ништа друго не радим него пишем и бришем, док едну пђћему не напишем 2 Ако то мисле, онда мора бити да има и таки списателл, кои дуго сироту главу лупак, док из нЂ што на папир не излупаг.

Али кога вила пћвати научи,

Тан се с' својом главом за дуго не мучи,

Ср му пјесме слазе са неба висока,

Слуша их у жубо, у извора дубока. Пђеме му пробуди румена зорица,

. Песме му развје зелена горица. Песме му донесе зелено пролеће, Остави му сесме и када одлеће. Тап у грудма нађе пћсму за Косовом, Облеће га вила будућности зором. Па што тако лоди пакосно да вичу: Ком 6 песма дата, том пћсме свуд ничу, Ко кад треснеш воћку, а плод доле груне, Тако пђсме оном, ком да вила струне.«

Пада одмах у очи, да превод песме није идентичан са оригиналом. Изгледа да су преводилац и његова помагачица намерно ишли за тим да песму улепшају. Тако је по свој прилици радио и са њеним писмима. Превод.