Srpski književni glasnik
О ИЕ ВИ ва УДА Лоар 8
СИТНИ ПРИЛОЗИ.
„ГУСЛЕ“ ПрРОСПЕРА МЕРИМЕА У ЕНГЛЕСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.
О познатој мистификацији Проспера Меримеа „Та Сада“ било је у два маха речи у „Орпском Књижевном Гласнику“ („Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама“, 1901, књ. ТУ, стр. 355 —366 ; „Још једном о „Гуслама“ Проспера Меримеа“, 1904, књ. ХЏ, стр. 981—987). О пстоме предмету писао је у последњој свесци Јагићева „ДАгchiv fiir slavisehe Philologie“ (1906, acebtundzwanzigster Band, zweites und drittes Heft, S. 991—99590), y чланку „Prosper Mćrimć's Mystification kroatiseher Volkslieder“, Г. Т. Матић, али без много нових података, задовољавајући се у главном да преприча садржај дела и рашири оно што је већ раније казано о њему.
Г. Војислав М. Јовановић, који је спремио за штампу једну интересантну и корисну библиографију свега што се на енглеском писало о балканским земљама, нашло је у енглеским часописима из 1827 и 1828. године две занимљиве оцене о „Гуслама“ Проспера Меримеа. Те две оцене вреде не само као пример колико је мистификација „Хиацинта Маглановића“ имала успеха у Енглеској, но се у њима налази и неколико индикација, не без важности, о елементима из којих су „Гусле“ еклопљене.
1: С.
*
Први чланак изашао је у „Мол Ју Кеује““, свесци за новембар 1827 (стр. 375—384), под насловом: „lllyгтап Роебту“. Он у главноме гласи:
„Једна лепа мала свеска тек што је изашла у Паризу са тенденцијом да буде буквалан француски превод (purporting: to literal гапзјабопз за бе Егепсћ) неколико популарних балада са илирекога језика, такве какве