Srpski književni glasnik

996 СРпски Ањижевни ГлаАСНИЋ.

JUL M VE SE OT 2 ____

и данас певају путујући минстрела кроз планине јужно од Дунава, уз звуке од вп5е или епа. То је онај инструмент који епомиње Мг. Воуг.пе у уводу у своје спе · цимене из српске народне поезије! да се употребљава код српских барда као пратња њиховим песмама

Илпреке су провинције, у ствари, подразумеване под име Србије. и становници су, у главном, из разних узрока тако много асимиловали једни друге у обичајима и језику да смо очекивали да постоји већи ступањ сличности (aftinity) између народних песама скупљених овде и ончт које је пубљчкозаз Мг. Воугпе. Не устежемо се да дамо првенство овој свесци која се сада налази пред нама, и ако је она унета у поређење са више потпценљивих особина (Чјвадуашасез). Шта више, треба нарочито споменути да Мт. Воутште лугује своје специмене раду једнога славнога Србина, Вука, који је објавио своје књиге у једној земљи где саревњивост, често још и ћуд, и бес-· мислени страх (страх и једна обична балада није немоћна да произведе) политичких ауторитета мора бити узет у обзир. Можда се десило и то, 40 сби један Србин није најбољи судија оних особних еманација песничког генија његове рођене домовин“, које ће (еманације) највише стећи дивљење странаца. Али ова мала књига о којој имамо да говоримо, дело је једног вредног и истрајног странца, који је познавао минстрела и слушао његову песму, и који је био вођен у избору илирских традиционалних песама утисцима које су у истом тренутку остављале оне на његово срце и машту.

Рад преводиочев (чије име не знамо) може се најбоље оценити, ако кажемо да је Талијан по рођењу, но да му је мати Морлакиња“, итд.

[датим се, из предговора, говори о самом анонимном преводиоцу, о Хианцинту Маглановићу, о гуслама (при

! „Народне Српске Пјесме. Зегутап Popular Poetry. Translated by John Bowring. London, 1897. 19mo“ Превод из Вука, коме је и посвећен