Srpski književni glasnik

Ситни Прилози. · 997

чему се прави примедба na Mr. Bowriag: Bemm да гусле имају три струне, док аноним вели само једну). Даље се износи превод више песама. Приказ се завршава:)

„Ови специмени које смо изнели, којима, правду да одамо, не припада већа заслуга но готово свакоме од осталих који се налазе у овој књизи, можда ће задовољити читаоца дрекошћу мисли, снагом израза (ш ут20иг of expression) n простотом која увек каректерише праве народне баладе, и зато ове илирске песме стоје изнал . производа осталих српских барда. Као што је раније речено, изгледа да има изражена разлика између карактера ове две врсте песама. Још више, уМг. Во г119-0в0ј збирци мч не налазимо ни трага од какве алузије на оне две чудче сујеверице које простиру свој страхобни утицај од Јадранског до Црног Мора и које чине основу многом жалосеном тону у илирском језику“. Стр. 382.

[Те две ствари су: 1) упокљизост, 2) ваманризам. О томе се говори даље по самим „Гуслама“. Затим се хвали преводиочева екромност, што није хтео изнети своје име, и нада да ће продужити овај свој рад, али са више података о разним стварима које потребују објашњења.]

„Foreign Опатетју Кеутем“ (свеска за јун 1828, стр. 662—671) доноси под насловом „Шугпгап Роету“, из пера Т. Кешћ еу-а, ово:

„Ова мала свеска има не незнатну привлачност и по самој природи њене садржине и по личном карактеру Хиацинта Маглановића, чијем екецентричном таленту дугујемо највећи део њене песничке садржине.

Постоје оеобита стања једнога друштва, нарочито повољна за стварање народне поезије и за рађање и развијање (јогтие апа сћепвћире) нарочитог укуса за њу. Кроз Средњи Век такво је било стање народа у Шпанији, тако је било код енглеских и скотских граничара, тако код скандинавских народа...“ |Шисац објашњава постанак