Srpski književni glasnik

ДИ КИ

БЕЛЕШКЕ. 953

кама, Ана из куће Комненове“. Професор Крумбахер о писао је извесне епиграфске особине слова, однос језичког и метричког састава према записима на сличним споменицима (нв. пр. оловним булама) и у књижевности, лубље разлоге анортографије овога записа. Затим је поредио остале везантијске претене који су забележени у књижевности, приказао обичаје вереничког и брачног претења код Римљана и у Византији, и најзад је иденфицирао личности. Генеалогија византијеких владалачких домова Дуке и Комнена тако је позната да не постоји никаква сумња о личностима које су споменуте на прстену. Оне су: · Стеван Радослав Дука, српски краљ (1228—1234), и Ана Комнена, кћи цара Теодора Анђела Комнена Дуке (1222—1230) који се борио против Латинекога Царства у Царитраду и у исти мах против грчког цара у Никеји. Ниједан византијски претен не може се поуздано довести у везу са одређеном историјском личношћу, ни за један не може се утврдити тачно време, ниједан нема метрички запис, и ниједан се изрично не помиње као веренички прстен. Према томе је овај епоменик јединствен са неколико страна, и важан је нарочито због тога што је историјска идентификација апсолутно поуздана. У том погледу стоји и пред чувеним „Франкапановим прстеном“ Ханриа Тодеа. | M. B.

Hamu ЗАДАЦИ 'нА Блиском Истоку (Е. X. Калин»: Наши ЗАДАЧИ НА БЛИЖНЕМЂ востокђ, ЕвРОПШ, октобар 1906). У овоме најраспрострањенијем руском либералноме листу штампан је горњи чланак. Чланку је задатак да утврди како званична Русија рђаво схвата своју еврху, ако има још за сврху завојевање Цариграда као политички про грам на Блиском Истоку. Прелазећи редом досадашњи рад Русије на Балканскоме Полуострву од Кучук-кајнарџијеког уговора па до Мирпштегског споразума (1774 до 1903), Калин долази до закључка да Цариград није више кључ и главни пут светске трговине за Азију, јер му је те атрибуте узео Сујецки Канал, па дакле ни за руску трговину нема пређашњега значаја. Са стратегијског гледишта тако исто нема значаја за Русију, јер нити је Босфор сигуран бедем за Црно Море, нити једина операциона тачка руска противу Цариграда. Заузимање Цариграда може да изазове само нерасположење балканских држава противу Русије. Русија треба да узима у заштиту