Srpski književni glasnik

20) Српски КњижеВвНИ ГЛАСНИК,

природе, он је постао присталица новога доба. Његове симпатије оду Жжирондинцима, а од 1794. откако се познао и незао са Г-ђом де Стал, он је одјек и херолу њених идеја, Паполеон је покушао да га придобије за се, али каса није успео, да му наредбу да се сели из Француске. И заједно са Г-ђом де Стал он ће неколико година провести У Не-

мачкој. нарочито у Вајмару, у друштву Гетеа, Шилера и

i

Виланда. проучавајући немачку ФилозоФију, и правећи у исти мах мале завере против Наполеона |.

После пада Наполеонова дође у Париз, где је, ласкано примљен, где му Александар 1 чини све почасти. а Бурбони све чине да га привуку за себе. Али он остаје перан евојим либералним начелима, бори се за уставне слободе, а нарочито за слободну штампу. Када се Наполеон вратио ca Елбе, он се, дао завести уставољубивим обећањима. Наполеона. и. ставио му се у службу. Када су ce Ђурбони опет. вратили, за њега је настала опасност, и оп буде прогнан у Ђрисл, а. затим у Енглеску. 1816 враћа се у Француску, заузима једно од првих места у уставној и либералној опозицији. 1819 улази у скупштину, и бујбонска. монархија није имала опаснијега противника O, овога духовитог и окретног полемичара и моћног говојника. који се до последњег дана. пером, речју. а каткада и оружјем, у политичким дуелима. борио за ствар слободе.

бенжамен. Конетан. је бар дочекао радост да види 1830) годину, пад Бурбона и долазак уставне монархије орлеанске. И ако га је нови „краљ грађанин“ био лично обавезао, он није хтео опорећи. целу своју прошлост, и када су се почели јављати први знаци грађанске реакције, он је M против ње устао, као јито се борио противу војничке диктатуре Бонапартине и клерикалног угњетавања буробонаца.

Клонуо од борбе, горак, пун одвратности према жиноту, он умире 8 децембра 1830, „пошто је шесет година нукао споју уморну и узнемирену душу, инстинктивно рааочарану и испуњену. многобројним. потребама, којој је све

требало и којој је све недостајало“. (Д. Мелгари.)