Srpski književni glasnik

Злочин СИилвеЕСТРА БОНАРА. 901

мерама које су биле невине, већ по свом делу које је било кажњиво. Онда падох у очајање и зајадовах.

— Шта да радим узвикнух ја, шта да радим Јесам ли пропао неповратно и јесам ли упропастио са собом

сирото девојче које сам желео да спасем 7

Г. од Габриа наби ћутећи своју лулу и запали је тако понајлак да његово добро и широко лице оста тричетири минута црвено као лице у ковача спрам ватре у његовој пећи. Затим рече:

— Ви ме питате шта да радите: не радите ништа, драги мој господине Бонаре. Зарад Бога и у свом интересу, не радите ништа. Ваше ствари стоје доста рђаво; не мешајте се више у њих, да се не деси каква нова штета. Али обећајте ми да ће те узети одговорност за све што будем радио. Ја ћу отићи још сутра ујутру до Г. Муша, и ако је он оно што ми држимо, то јест један нитков, ја ћу наћи начина, ма и ђаво умешао своје прсте, да га учиним безопасним. Јер све зависи од њега. Како је вечерас сувише доцкан да се госпођица Јованка отпрати у свој пансионат, моја жена задржаће ноћас девојку код себе. То сачињава просто на просто преступ саучесништва, али ми уклањамо тако сваки двосмислени карактер с положаја девојчина. А ви, драги господине, вратите се брже-боље на Малакески кеј, и ако дођу тамо по Јованку, 'биће вам лако да докажете да она није код вас.

Док смо се ми разговарали тако, госпођа од Габриа спремала је преноћиште за своју гошћу. Ја видех где прође кроз један ходник њена собарица носећи преко чаршаве намирисане левендлама.

— Ево, рекох ја, једног пристојног и благог мириса.

— Шта ћете, одговори ми госпођа од Габриаг Ми смо сељаци.

— Ах, одговорих ја, камо да се и ја посељачим! камо да и ја, једнога дана, као ви у Лузансу, удишем пољске мирисе, под кровом ишчезлим у зеленилу, а, ако је ова жеља претерана за једнога старца чији се живот