Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 941

Као либрето то је наивна историја два руска племића који воле једну исту девојку. Сентименталнији од њих двојице закалуђерио се. Али Ксенија њега воли и за њим долази у манастир. Чин се догађа у манастиру а свршава двобојом између два брата и самоубиством Ксеније. :

Музика је исто толико наивно скрпљена из мотива врло разнородних, нимало оригиналних, нимало особено обележених ни особено изразних. Неколико пријатних сентименталних мелодија нису могле спасти безбројни и равнодушни утисак целине. Либрето је из живота руског, писац је Словенац, музика је без народности и карактера, и ако често читавим ставовима подсећа на Маскањија. Певали су је Г-ђа Спасићка Г-ца Боберићева, Г. Павловић и Г. Турински. Последњи је имао највише успеха.

Али зашто је ова опера у опште и датаг

Неколико чланова Императорског Александровског Позоришта и Петроградског Уметничког Позоришта приредили су у Народном Позоришту три представе: „Злу коб“ од Шпажинског, Ибзенове „Авети“ и Шекспировог „Млетачког Трговца“.

И по појединим улогама и по целини најбоље је играна Шпажинскова драма, у којој су београдски глумци још једном морали осетити истину да су глумци најјачи у комадима из живота који им је најближи, и, да се с правом очекује од њих да обрате већу пажњу на свој национални репертоар.

Први глумац у трупи, Григорије Григоријевић Ге, који и као писац и као глумац улази већ у историју руске драме, располаже глумачком вештином до виртуозности, али не увек и довољном свежином, природношћу и спонтаношћу. Колико је у његовом афектираном маниру онога што се зове стара театрална школа, из доба када руска позорница није још имала своје данашње јединствено реалистично позориште, или, колико је у томе маниру већ урођених претераности Достојевскове драме