Srpski književni glasnik, 01. 01. 1908., str. 970

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. 941

Као либрето то је наивна историја два руска племића који воле једну исту девојку. Сентименталнији од њих двојице закалуђерио се. Али Ксенија њега воли и за њим долази у манастир. Чин се догађа у манастиру а свршава двобојом између два брата и самоубиством Ксеније. :

Музика је исто толико наивно скрпљена из мотива врло разнородних, нимало оригиналних, нимало особено обележених ни особено изразних. Неколико пријатних сентименталних мелодија нису могле спасти безбројни и равнодушни утисак целине. Либрето је из живота руског, писац је Словенац, музика је без народности и карактера, и ако често читавим ставовима подсећа на Маскањија. Певали су је Г-ђа Спасићка Г-ца Боберићева, Г. Павловић и Г. Турински. Последњи је имао највише успеха.

Али зашто је ова опера у опште и датаг

Неколико чланова Императорског Александровског Позоришта и Петроградског Уметничког Позоришта приредили су у Народном Позоришту три представе: „Злу коб“ од Шпажинског, Ибзенове „Авети“ и Шекспировог „Млетачког Трговца“.

И по појединим улогама и по целини најбоље је играна Шпажинскова драма, у којој су београдски глумци још једном морали осетити истину да су глумци најјачи у комадима из живота који им је најближи, и, да се с правом очекује од њих да обрате већу пажњу на свој национални репертоар.

Први глумац у трупи, Григорије Григоријевић Ге, који и као писац и као глумац улази већ у историју руске драме, располаже глумачком вештином до виртуозности, али не увек и довољном свежином, природношћу и спонтаношћу. Колико је у његовом афектираном маниру онога што се зове стара театрална школа, из доба када руска позорница није још имала своје данашње јединствено реалистично позориште, или, колико је у томе маниру већ урођених претераности Достојевскове драме