Srpski književni glasnik

2 Е Бе ПОВОШУКОЕ 27 ка ХАН

од Ф. М. Апендинија, што досад није било познато. Чланак је кратак али довољан, примери су наведени у малој мери. Резултати изнесени у овом чланку били су раније саопштени у Српском Семинару Универзитета.

КЕ

Идиле. — Као 7 књига „Југословенске Библиотеке“ изишле су „Идиле“ Петка Тодорова, које је са бугарског превео Г. Миодраг Ибровац, додавши кратак али једар и књижевно написан предговор о писцу и његовом раду. Петко Тодоров, један од најоригиналнијих талената и најсимпатичнијих личности у данашњој бугарској књижевности, није непознат читаоцима „Српског Књижевног Гласника“. Овде, у ХУ књизи, изишао је његов драмат „Страхил страшни хајдук“, а идила „Касандра“ у ХМ! књизи. Угледни бугарски књижевни критичар Др. К. Крстов, у студији „Модерна бугарска драма“, који је изишао у ХМГ књизи „Српског Књижевног Гласника“, опширније је говорио о драмском раду Тодорова. У овој свесци су шест идила: „Над црквом“, „Мечкар“, „Борба“, „Епилог“, „Рајски Кључар“ и „Касандра“.

Колико осећамо задовољство што имамо да забележимо једну добру књигу, толико нам је жао што имамо да јавимо да је то последња свеска „Југословенске Библиотеке“. Она је била један жив, стваран успех југословенске књижевне идеје, и врло лепо је отпочела да ради на делу југословенског књижевног упознавања и сједињавања. Она је значила почетак који је много обећавао; с избором и редакцијом она је стојала над свима осталим периодичним „библиотекама“. На жалост, одзив и читалачке публике и књижевних листова и штампе био је недовољан, и код нас, и у осталим југословенским књижевностима и земљама, и „Југословенска Библиотека“ принуђено је да престане таман онда када се сасвим развила, и када је почела доносити стварне резултате. Као утеху и накнаду, (жалосну утеху и жалосну накнаду!), да забележимо да авантуре Шерлока Холмса излазе у једном преводу у два паралелна издања, српском и хрватском! ТЕ

КопитаР_ и Вук КАРАЏИЋ. — У словеначком часопису „Сјибђапзк: 2“уоп“ (свеске за мај и јун) изишао је чланак „Корпаг !п Мик Кагад2с“ од Др. Матије Мурка, професора Университета у Грацу. Чланак је написан