Srpski književni glasnik

76 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

то је највећи успех код широке публике који је једна српска књига имала. Пето издање изашло је сада у Америци, у Чикагу, у издању српске књижаре Душана Поповића и друга. Уз лепо опремљену књигу иду и слике писца и већ популарнога јунака ове одличне сатире, Давида Штрпца. К. ДВЕ КЊИГЕ ЗА НАРОД. — У добром преводу Г. Јована М. Јовановића, а у издању Српске Краљевске Академије, као прва књига из Задужбине Димитрија Стаменковића, изишло је дело П. Бурда „Родољуб“. То је јасно и разумљиво написано разлагање о отаџбини, честитости, мудрости, умерености, о јачини душе, радљивости и о правди. Пошто се јасно објаснило шта је то отаџбина, и какви нас интереси за њу везују, прелази се на давање савета о томе како треба човек да живи, па да буде од користи друштву у коме је, то јест, отаџбини. Књига је без оригиналних и дубљих мисли, пуна је општих знања, а управо зато и приступачна ширим слојевима. Књига за народ треба да има топлине и искрсности, практичних савета и разумљивости, и нарочито још простоте. Бурдова књига има свега тога. Осим тога њу одликује озбиљан тон и књижеван стил. За циљ ком се намењују књиге из Стаменковићеве Задужбине за сад се, као књига |, ништа згодније није могло изабрати. „Родољуб“ се бесплатно растура у народ. — Друга књига, која је изишла у истом издању јесте од Павла Аршинова, под насловом „Шта ћемо и како ћемо“. Књига Г. Аршинова је још више популарна, још простије написана, и са још општијим знањима но што је „Родољуб“. Управо, овде се и не износе нека нарочита знања, него су то у правом смислу разлагања једнога просечно разборитога човека, праћена мислима најопштијим што могу да буду. И оваква каква је, и сувише општа и безизразна, ова књига биће од извесне користи. Писана је доста лако и читко, без икаквих књижевних претенсија. РБ

ШАФАРИКОВА ИСТОРИЈА ДУБРОВАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ. Тако се зове чланак који је наш сарадник Г. Милош Ивковић, супленат, написао у овогодишњем Извештају приватне гимназије В. Зделара. У чланку се доказује да је Шафарик, пишући о дубровачкој књижевности, на много места само преводио познато дело о Дубровнику