Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 79 рочито у ХУШ веку и у доба око 1870 године, до сада је било речи, али нигде систематски и прегледно. Г. Петар А. Заболотски, професор историјско-филолошког Института у Њежину, почео јеу „Русскомђ Фкилологическомљ Вљђстнику“ (1907, ~ 4, и 1908 Ло 1 и 2) публиковати свој велики рад „Очерки русскаго вланша вђ славанскихђ литературахђљ новаго времени“. У почетку те монографије, пошто је изложио задатак, карактер, обим, метод и значај свога рада, прелази на руски утицај на нову српску књижевност, која је почела у ХУШ а развила се у Х!Х веку. Поједини руски писци, (Радченко, Кулаковски, Нил Попов, Н. Петров) радили су само поједине тренутке тога утицаја; Г. Заболотски га прегледа и излаже у целини. Он истиче религију као најјачу везуу српско-руским односима још од ХМ! века, и излаже историју доласка првих руских учитеља, Максима Суворова и Емануила Козачинског и његових другова у српске крајеве око 1730 године. Нарочито се зауставља на оном великом култу коју су Срби имали према Петру Великом и на целом низу српских књига посвећених успомени великога цара реформатора. Руски утицај у целом ХУШ веку игра главну улогу у формирању српскога духа и књижевности, све до појаве Х/Х века, који српску књижевност подводи под непосредне западне утнцаје. Нарочиту пажњу поклања писац целој оној књижевности српских календара и алманаха у ХШ веку и у првој половини Х1Х века, и руском елементу у њој. Исто тако у засебној глави Г, Заболотски проучава постанак српске штампе и руску струју у њој. Четири главе које је писац објавио од свога рада, који се тек почиње штампати, показују како је писац озбиљно схватио свој важан посао. Када буде изишла цела књига, ми ћемо нарочито проговорити о делу које се тиче српске књижевности. Колико се сада може ценити, Г. Заболотски је ушао у свој предмет и има утврђене главне идеје. Документација је нарочито обилна, и ако још има података и чињеница који му нису могли бити познати. У сваком случају, једно овако синтетично дело, које говори о општем руском утицају на словенске књижевности, добро је дошло. Оно за сада испуњава једну осетну празнину у славистици.

Д.

О Црној Гори. — Г-ђа Алиса Нолт (АПсе Моне) штампала је у Паризу своју књигу „Оглед о Црној Гори,