Srpski književni glasnik

80 Српски Књижевни ГЛАСНИК

(Езза! зиг !е Мотеперто Рап, 1577. Сашпап Геуу, еФјешт, 100 р., рг. 6 б.). Књига је дитирамбично, лирско понављање онога што се у нас писало у доба романтизма, шездесетих година прошлога века,о Црној Гори, Црногорцу и Црногорки, о Кнезу Николи. Ничега ни документованога ни оригиналнога; ничега занимљивога ни за онога који први пут чита о томе предмету. По овој намештеној и удешеној књизи, Црна Гора би у сваком погледу била најсрећнија земља на свету.

Др. Ж. Оно (Ашпеац) штампао је у јануарској овогодишњој свесци „Кеуце дизопе фротандце“ чланак „Це Мошепеото дапз 125 ВаЈКкап5=“ („Црна Гора на Балкану“). Један овакав предмет заслуживао је озбиљнију расправу но што је ова. Чланак је преведен и на српски, и изишао је ове године на Цетињу. Ин.

Пуна светлост о Балкану. — У Лондону је изишла књига „А Зеатсћн о оп ће ВаЈкапз“ (Гопдоп, М. Н. тић апа 5оп, 1908). Под именом писца „Улис“ крије се свакако неки Грк (Н. Козазис»>) Са документима из Плаве Књиге, а нарочито ревелацијама С. Михаиловскога, некадањега председника централнога Маћедонскога Комитета у Софији, и Гр. Начевића, бившег бугарскога дипломатскога агента у Цариграду, хоће да се утврди, па и утврђује се, да су Грци морали 1903 године почети образовати чете. Четама је задаћа била одбрана од бугарских чета и спречавање бугаризовања Маћедоније у њеним јужним крајевима. Ова књига је дошла у добри час. Она је један знатан прилог за познавање истинитога стања Маћедонскога Питања, о чијем се решењу бави сада енглеска либерална влада. За Србина читаоца ова књига нема интереса. У њој нема што њему до сада није познато било. Јо МАЈ.

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ.