Srpski književni glasnik

Др Кеа ире Е

ЗЛОЧИН СИЛВЕСТРА БОНАРА. (Крај).

— Драго моје дете, извините ме што вас нисам одмах примио. Довршавао сам један рад. 4 У

Ја кажем истину: размишљање је рад, али Желис не разуме то тако: он мисли да се тиче археологије, и жели ми да ускоро свршим своју историју опата из Светога Германа са Ливада. Тек пошто ми је дао овај знак пажње он ме пита како је госпођица Александар. На шта ја одговарам: „Врло добро“, сувим тоном којим се обелодањује моја морална старатељска власт.

И после једног тренутка почивке, ми разговарамо о Школи, о новим књигама и о напретку историјских наука. Ми залазимо у опште идеје. Опште идеје су велико спасоносно средство. Ја покушавам да улијем Желису мало поштовања за своје историчарско поколење. Ја му кажем:

— Историја која је била уметност и која је допуштала све ћуди маште, постала је у наше време наука којој треба приступати са строгим методом.

Желис ме моли за допуштење да не буде мога мишљења. Он ми изјављује да не верује да је историја наука нити да ће икад то постати.

— И најпре, каже ми он, шта је историја» Писмено представљање прошастих догађаја. Али шта је догађајг Је ли то макар каква чињеница> Не, кажете ми ви, то је каква значајна чињеница. Али како историк суди је ли нека чињеница значајна или није2г Суди произвољно, по