Srpski književni glasnik

МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ. 127

Своје пак држање према октобарској ноти рускоаустријској и на њој заснованој реформној акцији овако је обележио био један члан тадашље српске владе:

„Све су Велике Силе једне раније, друге доцније, али све с прилично устезања, прихватиле ноту, у којој се Русија и Аустро-Угарска јављају као њихове помоћнице. И ако је, према свему што је досад избило на видик, под питањем, како би се Велике Силе држале у случају неуспеха реформне акције, ипак и ми морамо примити реформну ноту и на њој засновану акцију као поновни покушај да се издејствује побољшање стања наших сународника мерама, које би, ма да нису ни довољно ефикасне, ни довољно широке, могле послужити као основа за добар почетак, ако би се њихово извођење поверило гувернеру хришћанског порекла и ставило под европску контролу. Пошто је и нама потребан мир, ми бисмо искрено желели да ова реформна акција не прође као прва, пролетошња, зашто, на жалост, има доста знакова. У осталом, ми бисмо могли бити прилично равнодушни према томе, како ће проћи ова акција, која се развија мимо нас и без нашега учешћа и утицаја, али не можемо тако исто равнодушно и без протеста подносити тешкоће материјалне и моралне, које нам задаје сталан неред у суседним покрајинама, а још мање можемо равнодушно и без помоћи гледати страдање својих сународника, који као да и сами не полажу на реформну акцију баш велике наде, понајвише за то што не виде да је извођење предложених мера довољно огарантовано од изигравања. Морамо их у невољи пожалити, јер нам то налажу и чисто хумана осећања. И ми ћемо то чинити, пажљиво избегавајући све што би могло ометати извођење предложених рефорама и служити Турцима као изговор за њихово изигравање, али не испуштајући из вида ни потребу да будемо спремни за све евентуелности, потицале оне ма с које стране и јављале се ма у ком облику. Србији је стало врло много до мира на Балканском Полуострву, јер јој је он данас врло потребан, али