Srpski književni glasnik

196 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

да се у њој одржава и погоршава стање које је већ до неиздржљивости несносно и с тога по словенско становништво у њој врло опасно. Да би се ово стање поправило, бар толико колико би било довољно да постане сносно, потреба је првога реда настати да се, у смислу 23 члана Берлинскога Уговора, обезбеди примена што ширим и што стварнијим реформама, којима би се стало на пут данашњој анархији, учврстио правни поредак, заснован на поштовању закона једнаких за све Султанове поданике и зајемчиле свакој народности, уз поштовање националне индивидуалности, погодбе за културни развитак“. |

У Србији је било збиља расположење свих меродавних фактора за рад у овом правцу, који се свима приликама наметао готово као једино спасоносан. То је расположење нашла израза и у Беседи којом је Краљ Петар [ отворио седнице прве Народне Скупштине, изабране под његовим владом, а нарочито у Адреси којом је Народна Скупштина одговорила на ову Беседу. У Бугарској је, међутим. то доба било врло мало готовости да се прихвати заједнички рад са Србијом у питању маћедонском. Председник бугарске владе изјавио је био отворено, да заједничком раду са Србијом претпоставља непосредни споразум с Турском, с шога што је уверен, да на тај начин може поузданије очуваши Маћедонском Питању искључиво бугарски каракшер. А мисија Начовића у Цариграду била је само израз ових мисли, које. су бугарску владу упућивале, да, без икаква обзира на Србију и на заплетеност ситуације после неуспелога устанка у Маћедонији, покуша одузети Маћедонском Питању непосредним споразумом с Турском међународни карактер, не с тога, да тиме олакша извођење рефорама, него да му да искључиво бугарско обележје. Чему су довели то настојавање и турско-бугарски споразум, види се по данашњим затегнутим одношајима између Турске_ и Бугарске и страху који је обладао Бугарима пред изгледима да та затегнутост може довести до — рата.