Srpski književni glasnik

СИТНИ ПРИЛОЗИ.

ПРИЛОГ БИОГРАФИЈИ ВЛАДИМИРА ВАСИЋА.

Љубомир Недић, а после нарочито Јован Скерлић јасно су одредили значај овога омладинског песника. Недић је рекао о његовим песмама (Из новије српске лирике, страна 107), да се у њима огледа право и истинито патриотско осећање, и био је уверен, да је то осећање тако искрено и јако, да би Васић био постао српски Кернер, да је дочекао ратове за ослобођење. Скерлић истиче (Омладина и њена књижевност, страна 545), да Васићеве песме, родољубиве, љубавне и винске, имају извесну топлину и срдачност; да је Васић имао стварнога дара, и да је испевао приличан број добрих стихова у духу поезије Бранка Радичевића, али у којима ипак има нешто особено и своје. Оба критичара жале што је Васић тако млад умро и држе да је његова прерана смрт известан губитак за српску књижевност.

Да је тај немили губитак и савремена публика осетила, види се из једног кратког дописа из Београда у 36 броју Данице за 1864 годину, која је тада, под уредништвом Ђорђа Поповића, давала тон у књижевности. Тај допис гласи:

„У Лозници је 22 ов. м. (августа) издахнуо од суве болести Владимир Васић, млађан војник, који је под својим именом Владимир писао песме у Вашу Даницу. Тек је био навршио 22 године. Он је учио у Београду гимназију, па је после стао у војску и одатле га је влада међу својим питомцима послала у Берлин, где је провео две године, а јесенас из Берлина у Ерфурт у војничку

9