Srpski književni glasnik

130 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

академију. Што је досад радио и штампао, ваља узети за огледе. Њему није било суђено ни прихватити се озбиљски рада, а по досадашњем се види, да би од њега био њежан, тих песник, канда зато одарен, да избуди много успаваних меких срдаца, само да нам га смрт не узе“.

Оволико ће бити доста, да се савремени читалац заинтересује за овога нашега песника од кога се толико очекивало.

Али да је Васић, иако тако млад, био и као човек већ развијена личност са својим мислима и погледима, са великом самосталношћу суђења, то се лепо види из једнога писма, које је 15963 године писао уреднику Данице. Писмо се нашло међу заосталим хартијама Борђа Рајковића, које су припале Српској Великој Гимназији у Новом Саду и сад се чувају у њеној књижници.

Писмо гласи, у правопису оригинала:

У Ерфурту, 8 декемора 1863.

Поштовани Господине!

Одавна сам већ намишљао да вам се јавим, па се све некако мимоиђе, одавна сам се хтео на „Даницу претплатити, ал тешко је то кад је човек сирома а у туђој земљи, одвојити коју крајцару од солдачке плате. Сад ми неким случајем, који је редак код мене, претече неколико гроша, и ја вам их шаљем с молбом, да ми од почетка 1863 листове „Данице“ пошљете. Ако би требало да вам што доплатим, молим пошаљите ми, јер незнам пошто је годишња цена „Даници“. Ја се управљам по старој такси која је још пре две године била, дакле извините ако се будем у рачуну преварио.

Почем сам се до сад неколико пута вашој „Даници“ јавио, мислим да треба да знате, или бар тако је обичај да вам се јавим ко сам. Немој те мислети (!) да сам ја каква ђакела који се мота по Немачкој,