Srpski književni glasnik

144 Српски Књижевни Гласник“

противном уверењу, балканске, није безусловно оправдана и једва да се може извести без сваке усиљености. Осим тога, Г. Карл Дитерих није увек имао најповољнију перспективу при оцени појединих приповедака; сами преводи (бар српских прилога) нису врло поуздани, предговорне белешке и биографски податци, који треба да обавесте немачког читаоца о балканским новелистима, нису увек посве тачни, цела збирка пати од недовољности једног прилично једностраног начела при избору, и зато је књига далеко од тога да буде рељефна слика балканске новеле из народног живота. Ипак, мени се чини да је тачно ако се труд лајпцишког књижевника, знатан и достојан признања, схвати као добронамеран почетак у једном корисном послу и, нарочито, као симптоматичан покушај да се лепа књижевност данашњег Балкана учини приступачнијом и широј публици, бар немачког, Запада.

Илија ИВАЧКОВИЋ.