Srpski književni glasnik

42 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

велику песничку вредност ових песама. Несрећом, Г. Вук отпутова из Хале после кратког времена; према томе он није могао бити мој учитељ једнога језика кога научити није била мала ствар, услед потпуног недостатка средства. Међутим, у једном врло меланхоличном расположењу душе, проузрокованом једном великом домаћом жалошћу, тражила сам утехе у књижевности, а тешкоће које сам у том послу срела привлачише ме, уместо да ме обесхрабре. Без друге помоћи осим једног јединог, узгред буди речено врло непотпуног речника — јер јг граматику превео и штампао Г. Грим тек једну годину доцније [1824] — ја отпочех тада да учим српски, преводећи ове поеме, тражећи реч за реч, сад у српском, сад у руском речнику, врло често узалуд, будући тада принуђена да се помогнем нагађањем. Моји први преводи били су, разуме се, пуни најсмешнијих погрешака. Ја нисам никако ни помишљала да их штампам; чујући, међутим, топло интересовање Гетеово за ову нову ствар, ја му пошљем неколико мојих превода, који бише љубазно примљени. Ја наставих, више њему да учиним уживање ((о депоћ!; ћип); он ме је храбрио у сваком погледу, и ако је од тада објављење ових поема икоме причинило уживања, то је само његовом заслугом, јер ме је једини он довео до прилике да их саопштим публици.

Надам се, Господине, да ће ваша стрпељивост опростити мом рђавом енглеском језику и да ће моја жеља да вас задовољим извинити моју опширност. Што се тиче ове, изгледало ми је потребно, како бих могла објаснити како то да поред мог занимања једним словенским језиком, ја немам, односно осталих, никаквог или само врло површног знања. МИ ако сам од тада отишла нешто мало даље, моја пажња је пре била обраћена општим везама између славенских него савршеном познавању једног циглог језика.

Са највећим поштовањем јесам

ТЕРЕЗА Ф. ЈАКОБ.