Srpski književni glasnik

МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ.

(6)

Па ипак Срби, поред свих ових обзира, нису заборављали мислити о начинима, како да се кроз реформе побољша положај њихових сународника у Турској. Срби у скопаљској епархији добили су били тек 1893 године право да могу отварати своје народне школе, а већ 1896 године, дакле само три године после тога, већ су у масама излазили пред такозване „комисије за реформе“. да се жале на невоље које трпе услед рђаве администрације и да траже, уз реформе којима би се оне отклониле, и — признање своје народности кроз реформу нуфуса. Карактеристично је да тада егзархисте нису излазили пред ове комисије ни с оваким жалбама ни с оваким захтевима. У правој Маћедонији Срби су тек 1896 године добили право да отварају своје народне школе, а српска је влада већ у 1902 години, дакле пре последњега „устанка“ у Маћедонији, покренула била питање о ширим политичким реформама на начин које није био без утицаја на даљи ток данашње реформне акције.

На формирање српског гледишта на питање о реформама пресудно је утицао, поред поменутих већ обзира, и положај Срба у Старој Србији, у којој је стање Султанових поданика, услед арбанашких зулума, несравњено несносније од стања у Маћедонији. Султанова политика повлађивања Арбанасима, који чине његову телесну гарду, довела је у овим странама до страховитих последица, под чијим притиском пате у првом реду Срби, а у другом и — турски интереси и политички и финансијски. Тамо