Srpski književni glasnik

60 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

кладан, те се за невољу могу овде држати уметничке изложбе, док се иу Београду не сазида једном уметнички павиљон као што га има Загреб.

Изложени радови Српског Уметничког Удружења, рекао сам већ, врло су разнородни; старији чланови, са својим старијим и новијим радовима поједнако, необично одударају од новијих и најновијих сликара, и од Југовића, на пример, па до млађег Миловановића није размак само за једну сликарску генерацију. Међу сликама старијих сликара има једна појава, која пада у очи и коју код нас Срба, где дарови рано сазревају и презревају, треба нарочито нагласити: то је велика слика Стеве Тодоровића „Свети Сава одриче повратак“. Она је додуше конвенционална и израђена на исти стари начин као све Тодоровићеве слике, али за уметника који је још пре педесет година био наш „познати живописац“, кад је радио завесу за дилетантско омладинско позориште (1857), она је дело које вреди забележити. — Међу млађим сликарима на овој изложби привлаче пажњу нарочито две три слике Боривоја Стевановића и слике Милана Миловановића, који је заступљен с највећим бројем радова. Миловановић је врло неједнак, управо као да их има два сликара у њему једном: један се поводи за јефтиним импресионизмом најпретеранијих сецесиониста, те слике једно немогућно загасито плаво море и исто тако немогућно обојене стене у њему, натичући се с Надеждом Петровићевом, чије су слике још једнако немогуће, и ако можда нешто мање него досад; други је поштен сликар са лепим талентом и добром школом, чија је снага баш у светлим бојама, које трепере на сунцу, кад се зраци одбијају о кубета и о шарене зидове светогорских манастира, или кад играју по ваздуху као прах око куполе Свете Марије деПа Залше у Млецима. Тај други Миловановић нека угуши оног првог, и нека нам да живописни албум Свете Горе и српских манастира, с којим ће стати у ред наших бољих уметника; он има свакако највише изгледа за то међу својим млађим дру-