Srpski književni glasnik

64 Српски Књижевни Гласник.

били у Србији, притворила, а за тим чињеним ислеђењем утврђено је непостојање дела, и иследна власт је пустила на слободу све. Аустро-Угарска није издала тражена лица и ако између ње и Црне Горе постоји уговор о издавању криваца, а нарочито оних, који покушају атентат на владара. Али је притворила окривљене и држала их у истражноме затвору докле год није на цетињскоме суду донесена пресуда. Црногорска влада је сама одустала од тражења екстрадиције једнога окривљенога од Француске.

Суд за суђење анархистичких злочина био је састављен од 10 лица (председника Државног Савета, два државна саветника, председника Врховнога Суда, три велико-судије, три председника обласних судова). Судило је само 9 судија — председник Државног Савета је био осуствовао. Од судија 2 су редовно свршили правни факултет, један је свршио као ванредни ђак правни факултет, један је учио рударску школу у Паризу, један је учио духовну академију, један није ништа учио, а остали су са недовољним квалификацијама за судије и по црногорскоме уставу. Окривљене су тужила два државна тужиоца, од којих само један има правни факултет, а други нешто основнога школовања. Оптуженима су одређени браниоци по званичној дужности. 12 браниоца бранило је 52 оптужена. Међу браниоцима је било тројица са редовном правничком спремом, а остали са недовољном правничком спремом; двојица су имала само четири разреда основне школе.

Тужба државних тужилаца и ако је дословно кази-

вала: „да чешће разуздана теорија — ма како била по својој конструкцији савршена и формално логички коректна — пресађена у свом крајњем резултату на тери-

торију културно заостале државе, чија се политичка организација темељи на племенскоме принципу, без разборите увиђавности нужно доводи до политичких експло" зија, за којима понајчешће остају у рушевинама, у праху и пепелу резултати напора и борбе читавих генерација“