Srpski književni glasnik

МР = у

ПИ Ло А И та ~ 5, б

Политички ПРЕГЛЕД.

148

— опет је квалификовала дело као велеиздају. И ако је дело било само припремано, државни тужиоци су тражили за неке смртну казну, за неке вечну робију, а за неке робију између 5 и 20 година.

Суђење је било јавно; трајало је месец дана. Од оптужених који су се на страни бавили, један бивши министар-председник, Андреја Радовић, сам се пријавио суду у почетку суђења. У току суђења изведен је пред суд један сведок Ђорђе Настић, један обичан агенат провокатор, и он је пред судом означио као инспираторе велеиздаје двор српски и владу српску! Његово овако сведочење наишло је на одобравање и код судија и код публике, која је присуствовала овоме суђењу. Због тога је дипломатски представник Србије морао тражити да се та, најблаже речено, некоректност одмах исправи. То није учињено, и он је морао оставити Црну Гору на неодређено време.

Суд за суђење „анархистичких злочина“ прихватио је оптужбу државних тужилаца и донео је своју пресуду. Том пресудом осуђени су: 6 оптужених на смрт; тројица на вечиту робију; један на 20 година робије; 8 на по 15 година робије; 4 на по 12 година робије; један на 11 година робије; 11 на по 10 година робије; један на 8 година робије; један на 6 година робије; двојица на по 10 година затвора; четворица на по 8 година затвора; један на 6 година затвора: тројица на по 5 година затвора; двојица на по три година затвора; један на две године затвора; двојица су пуштени из недостатка доказа а један је ослобођен као невин. Међу осуђенима на смрт налазе се четири ђака университетска, један судски писар. Двојица од њих су у рукама црногорских власти. Од бивших министара један је осуђен на 15 година робије у окову; један на 12 година у окову; један на 11 година у окову; један на 10 година у окову. Један народни посланик је осуђен на смрт.

После ове пресуде поротни суд у Котору добко је акта по кривици четворице Црногораца који су се нала-

>