Srpski književni glasnik

и че ПЉУЋ

ОПЕНЕ И ПРИКАЗИ.

О4Кид МиКи „21дапје 5Кадга“. Маргзао Ог. КМекоја Апдпс. Отаг Мапсе Нгоагзке, 1908, Ђг. 12.

Г. Др. Никола Андрић овако отпочиње свој чланак сензационог садржаја и смера: „Знам, да ће многе стручњаке овај натпис малко изненадити „Откуд Вуку „Зидање Скадра“!“ Г. Андрић се није преварио. Човек се одиста мора чудити, и то не само наслову но и целоме чланку.

Г. Андрић одлучно тврди да је Вук Караџић три чувене своје песме извадио, преписао и мало дотерао из рукописне збирке Анта Фрањина Алачевића, (1781—1856), хрватскога скупљача народних умотворина. Алачевић, који је био поморски официр, купио је, почев од краја ХМШ века, народне умотворине по околини макарској, у неретванској, вргорској, имоској и омишкој крајини, записивао их талијанским правописом, и његова велика збирка налази се сада код Матице Хрватске. На страни 189 Алачевићеве збирке находи се „Разта од 2даспа Кгаона ЏКазтпа“, која се, готово од речи до речи, слаже са „Зидањем Скадра“ у Вуковој збирци.

Г. Андрић, сада, поставља дилему: „или је Вук добио или преписао своју пјесму из Алачевићева рукописа и обратио је у ијекавштину, или је Алачевић преписао и у икавштину обратио Вуков штампан примјерак. Тешшт поп дашт!“ За Г. Андрића је као сунце јасно да је Вук, посредно или непосредно, узео ту