Srpski književni glasnik

3

ПР ром | Е Уа И >

По Ри за > УРА 2. 4

• ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 73

опада, природно, и воља за чишањем такозване научне латинштине, и жеље већине немачких научника да се кида са латинским предрасудама, налазе ево, најзад одзива. Овим преводом учињен је први покушај, и, може се рећи, први пут непосредно нападнут ауторитет латинског језика, па зато и вреди да се забележи. Ипак, узгред још да додам, ово реформисање могу да изведу до краја само немачки, француски, енглески класичари. Код малих народа, научници који се баве класичном филологијом мораће и надаље да многи свој рад из ове међународне науке раг ехсеЏепсе публикују на ком међународном језику; а овај ће, када им национални разлози не дају да се реше за који живи, остати још увек латински. Као класични пример где је латинско писање неизбежно, наводим холандске и, донекле, данске публикације, холандски часопис Мпетозупе, Негуегдеп-ов Гехсоп Огаесито 5прреопши еј! Фајеснсшт, Геецжуеп-ова издања Аристофанових комедија, Џ5зто-ово издање Плаута, и тако даље.

Али је ово дело и иначе од вредности. Хомерово питање, које је, и после дугог, интензивног рада још далеко од тога да буде решено, јако се додирује са питањем о нашој народној епској поезији. Једна од најважнијих метода у Хомеровим студијама је изучавање наше народне поезије, јер је наша епопеја данас, од прилике, у оном стадијуму развитка који је грчка завршила још у време Пизистратово. Тај процес стварања грчке епопеје, завршен још у преисторијско време, остао је савршено незабележен, и зато о њему морамо да чинимо закључкг, између осталога, и према српској епској поезији, чији развитак можемо да посматрамо. Немачки, и уопште западни научници не могу познавати сасвим детаљно наше епско песништво, његову историју и живот, и овај се недостатак, на жалост, често опажа у њиховим иначе врло солидним и савесним радовима. У овоме дакле погледу морају узети иницијативу српски филолози и фолклористи. С друге стране, многа начелна питања