Srpski književni glasnik

72 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

писац што је те исте песме искључиво „српскога карактера“ пружио „хрватском ђачтву“! Уредник „Оаза Мапсе Нтуабке“ Г. Др. Алберт Базала, који је много времена утрошио на проучавање логике Андрије Качића, изгледа да није стигао да унесе мало логике и доследности у један број свога листа. Ја

Епедић Апоп5| Мо Ргојесотепа 21 Нотетг. Ацз Чешзсће пђемгасеп моп ргој. Пт. Неппапп Мисћац. Гећрдо, Мепаг хоп РАШрр Кесат шп.

Пре кратког времена угледао је света, у издању Рекламове библиотеке, превод чувене расправе „Ргојеготепа ад Нотегит“, којом је Волф пре више од сто година покренуо такозвано Хомерово Питање. Уз превод иде један, не баш врло јасно написани предговор, у коме писац покушава да нам укратко изнесе историјски развитак и савремено стање овога питања. Ово је, колико знам, први покушај да се модерно научно дело из класичне филологије преведе са латинског језика на немачки. Превод, и ако је публикован у једној доста популарној збирци, намењен је, као што преводилац у предговору каже, у првом реду класичним филолозима, и то је баш што му даје нарочити значај и што га чини врло карактеристичним за историју класичне филологије у ХХ веку. Још од ХУШ века, и раније, тежиште класичких студија није више онде где је било за време првог Ренесанса. Латинско писање се пренебрегава; оно постаје спорт, који и најјаче класичне филологе стаје сувише времена и труда. Данас је програм науке о старини све шири и шири, научни апарат, исто тако, невероватно расте, захтеви модерне науке су све скруполознији, па је сасвим природно што за темељно изучавање латинске стилистике један модерни класичар може да расходује врло мало или ни мало времена. Отуда је данас у немачкој науци, изузимајући издање старих текстова, број латинских публикација све мањи и мањи. Заједно са способношћу за лаким дисањем