Srpski književni glasnik

876 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Проза чешке књижевности, ако се прати од педесетим година прошлог века, има доста представника, и то добрих представника. До седамдесетих година она је имала Вићеслава Халека, романтичара, Божану Њемцову, натуралисткињу, познату и српској публици при: поветком „Драга“ и ауторку приповетке „Стара“ (Вазска), онда — да се сви и не спомињу — значајног представника, управо творца, чешког реалистичког романа Пфлегера Моравског. Осамдесетих и деведесетих година три велика песника, Сватоплук Чех, Јарослав Врхлицки и Јулије Зејер били су цењени и због својих већих прозних дела. Последњих година чешка проза је обрађивана још са више успеха, и она има за представнике неколике писце који су од значајне вредности и чија дела имају не само релативну вредност, према чешкој књижевности, него би чинила част и другим већим књижевностима.

Од свега тога требало је учинити избор. Издавачи су изабрали Зејерово дело „Кућа са звездом која се губи“, и дело је добро изабрано према писцу, јер га оно добро приказује, али у избору Зејера није учињен добар избор писца, јер он не представља добро чешку књижевност, бар просечну чешку књижевност. Требало је дати, пре свега неког новијег писца ; неку приповетку или роман Анатола Сташека, писца северне Чешке, или Карла Клостермана, писца чешких планина, или, и то би било боље Херитеса, описивача мале вароши и њених нарави, или и то би било најбоље — једног реалистичког писца који је узимао за предмет својих романа живот у Прагу. И тада би се избор имао да креће око Игназа Хермана, хумористе, Рудолфа Кронбауера, описивача живота прашких уметника, Браће Мрштика, М. Шилачека и Јосефа Шлејхара. Између свију, Вилхелм Марштик својом приповетком „Зата Гислта“ био је издавачима најближи. М најпре су требали да преведу ту историју чешког студента кога је животна борба смрвила и који је бедно свршио у болници. Ако је, међутим, избор морао да падне на писца који припада старијим поколењима, онда је боље било превести што од Моравског или Чеха. +

Јер, кад се прочита ова преведена приповетка, читалац види да чешка књижевност има таквог писца као што је Зејер, али он нема слику чешког писца. Одиста, | цела та приповетка о животу једног младог човека, неуравнотежене душе, раздрешених мисли и болесне маште _ 3