Srpski književni glasnik

У“ Ги = %' РТ

мом огиути : с “

—— и пр = па

БЕЛЕШКЕ. 877

нема чешког обележја. Њена личност, око које се све ради, није у Прагу, у Чешкој; она живи у Паризу, јер је писац тако хтео; али би она могла живети и на сваком другом месту. А може се са извесним правом тражити да се преведе једна ствар из које би био чешки живот, прашки живот. Јер, сав романтизам, мистицизам и симболизам приповетке и све пишчево декаденство, и сав опис духовног живота који води једно Чедо Мајке Суза, Мајке Уздаха и Мајке Таме, Чедо Леване које прелазе и онај корак што има да се пређе после „нихилизма и очајања неверничке душе“, — све то имали смо и ми у својој новијој књижевности од писаца другог и трећег реда, аи у новијој немачкој књижевности много вештије обрађено, те нека нарочита уметничка вредност није могла бити

разлогом да је ово дело требало преводити.

„Друштво за потпомагање Срба ђака“ треба да нам што пре пружи превод неког дела које је више чешко, које би нам показало чешког писца и живот Чеха. У том случају, била би штета да превод буде само оволико добар колико је сада, јер у овом преводу, од насловног листа па до последње стране, имало би доста примера да покажу како преводиоци, (Г. П. Давидовић, Г. М. Цвејић и Г. М. Поповић) нису осећали да треба у српском тексту написати Јулије Зејер а не Ји ши Хеует, Сен-Мишел а не 51. Мисћеј; како то изгледа смешно кад стоји у српском преводу у Роп!-Деуеп-у, па „адепт наука“, па „са својим авенијама“, па „азурна глорија“, и тако још доста другог, најзад како је тешко разумети изразе „хвале пуне силуете ластавица“, „човек не већ млад“, „симпатисао са мном“ и друге. Тису примери, због преводилаца то треба рећи, — у почетку књиге обилнији; крај их има мање. ВЕК

Македониа и ТУРСКАТА РЕВОЛУЦИА, Григорђ Василевђ, Софија, П. Глушков и Сле 1908; 143 стр. — Г. Василев је социјални демократ, по политичким начелима. Од „македонствујућих“ социјалиста разликује се у томе што верује да је Маћедонско Питање само бугарско и то др: жавно бугарско; да је Маћедонија само бугарским народом насељена; да је само тај народ носилац слободоумних идеја; да треба радити из Бугарске, па чаки

_ оружаном акцијом, за автономију. Сем тога, проглас кра_љевине у Бугарској и одузимање источних железница,

сматра за дела која нису ни мало противна социјалистич-

У АЈ а