Srpski književni glasnik

878 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ким принципима. Из серије чланака, који су штампани у органу маћедонске унутарње револуционе организације „Илин-Дену“, и из његових предавања, — који представ-· љају ову књигу, види се да је овај социјални демократ један врло обичан бугарски националист, и то од оних који су заклети непријатељи свакога онога што није Бугарин у Маћедонији и свакога који се бори у њој противу Бугарске. Због тога ова кљига има пуно погрешних поставака и закључака, па и неистинитих тврђења, колико се они тичу правога стања у Маћедонији и међународних односа у њој. Што се тиче новога стања у целој Турској, и устава у њој, писац ће бити на доброме путу, јер одиста од тогасе не треба многоме надати, али га треба подржавати. И то не само из чисто национали:

стичких разлога; него још и из добро схваћених општих

интереса балканских држава. То је чак и једна дужност слободних суседа Отоманске Империје. — У бугарсхоме јавноме мњењу књига овога социјалисте, због оваквога свога отворенога приступања званичној бугарској политици, стекао је многе похвале, нарочито од владиних листова; а покуде од својих политичких једномишљеника због одрицања основних социјалистичких начела.

Ин.

Рјте Киггома1асћазсће Етасе, СА Вшнен Нашђиго 1907, Мепаг Негтаппз Етеп, Висћћапде] Мићет Орећђ, Герда, стр. 186, 1п 89, с једном картом у бојама. — Ово је једна од најпотпунијих књига о куцовлашкоме питању које су изашле последњих година за ширу публику. Сви делови ове књиге: место Куцовлаха међу балканским народима, односи грчко-аромунски, историја Румуна и Аромуна, куцовлашки покрет и његове фазе у

борби са Грцима, православна црква на Балкану, језик, |

литература и особине Куцовлаха — добро су израђени, довољно документовани и довољно објективни, и ако је

цело дело само једна добра одбрана румунске пропа- _

ганде у Европској Турској и правична осуда грчке искључивости у Маћедонији. У југозападноме делу Маћедоније,

(публицистичке), има око 100.000 Аромуна са нарочитим етничким особинама, који истина имају грчку културу, али _ и своју индивидуалност. Они хоће да очувају ту индивидуалност и за то траже од Патријаршије и од Турске _ да им као и Грцима и Бугарима, призна народност и језик, да са њима поступа на начелу равноправности. _